Годину дана од смрти

РАДЕ ЦЕРОВИЋ
Драга мајко, још се не могу помирити са горком истином да те нема.
Све се надам однекуд ћеш доћи, назвати, да ћу те кад дођем у Никшић видјети.
Твоја сјенка је увијек уз мене, осјећам те и у свему видим.
Надам се да си се тамо одморила и ражељела.
Вољени не умиру док живе они који их воле.
Вољена бако, и даље је тешко прихватити да више нијеси са нама.
Од наших загрљаја и прича, осташе само тишина и болна празнина.
Почивај у миру, а Дика и Лала ће увијек са сјајем у очима причати о теби и чувати те од заборава.
Твоје: НАТАЛИЈА, ДИКА и ЛАЛА















