РАДМИЛА МИРАНОВИЋ ВЛАХОВИЋ

09.02.1947-24.10.2026.

Последње писмо сестре сестри.

Драга Мика,
тамо гдје си сада отпутовала више нема тешке болести и тешких дана. Твоја уморна душа коначно плови ка обалама вјечног спокоја гдје су те дочекали наша мајка и тата и брат које си толико тражила и дозивала.
Гледала сам те како се тихо и поносно бориш без ријечи и жалбе, а твоја отмјеност у патњи остаје мој најдубљи наклон твојој племенитости. Чувам наше кратке тренутке смијеха када смо пркосиле тузи и успијевале да се насмијемо и ономе што нас боли. У тим тренуцима биле смо поново оне двије сестре које ни небо не може раздвојити.
Хвала ти за љубав коју ни болест, ни заборав нијесу успјели да покидају. Путуј мирно у свјетлост, слободна од свега што те бољело. Ја ћу нашу причу чувати као највећу светињу, све док се поново не сретнемо.

Твоја сестра МИЛЕВА-МИКО са синовима