Посљедњи поздрав нашем драгом

РАДОВАНУ НЕНЕЗИЋУ
Када вољени одлазе, не боли само смрт и туга коју осјећамо. Боли празнина која остаје, сјећања, мјеста којима смо пролазили, гусле коју си слушао, снови које си сањао, ријечи које нијесмо рекли, боли што заувијек нестајеш и што те више неће бити, боли сазнање да никада нећу моћи да видим твој драги лик и осмијех, да те топло загрлим и ушушкам се у твом наручју.
Али тјеши помисао да си сада у Царству небеском, да нас одатле посматраш и штитиш.
Хвала ти на свему, тата. Почивај ми у миру.
Твоја ћерка ВЕСНА са породицом




