Драга мајко,

РАДОВИЋ Дмитра ЈОВАНКА

рођена Мрдак

Прошла је година откако ниси с нама, али сваки дан си присутна у нашим срцима, мислима и свему што радимо. Недостаје нам твоја мудрост, твоја снага и она топлина којом си обасјавала све око себе. Била си оличење људскости, племенитости и неизмјерне памети - права величина у сваком смислу. Знамо да живот не престаје смрћу, и зато ти настављаш да живиш у нашим сјећањима и кроз своје унуке.
Василиса толико подсјећа на тебе - у њој видимо твоју оштроумност, твој дух и упорност. Знам да би била поносна на њу, баш као што сам и ја.
Петра, како си увијек говорила, подсјећа на свог ђеда Дмитра - носи у себи његову праведност, борбеност и непоколебљиву снагу.
Мајко, недостаје нам твој глас, твоји мудри савјети и твоји загрљаји, али знамо да си увијек ту - чуваш нас и усмјераваш на прави пут.
Хвала ти за сву љубав коју си нам дала.
Заувијек ћеш живјети у нашим срцима и кроз генерације које долазе.

Заувијек твоји: син МИЋО, снаха РОСАНА и унуке ВАСИЛИСА и ПЕТРА