ТАТА

СИМО Душанов ИВАНОВИЋ

29.08.1947. - 02.10.2026.

Твоја болест је могла да однесе сјећања, али никада није могла да однесе љубав између нас. Све што смо дијелили посљедњих мјесеци — сваки наш разговор, додир и тренутак проведен заједно — остаће заувијек најдрагоцјенији дио мог живота.

Хвала ти што си био мој ослонац, моја сигурност, моје уточиште и узор.

Одлазиш достојанствено, са вјером у срцу и чистог образа, баш онако како си и живио. Иза себе остављаш љубав, част и живот вриједан поштовања.

Твојим одласком отишао је дио мене и дио мог срца. Али оно што смо имали нико ми никада не може одузети.

Са поносом што сам твоја кћерка, са захвалношћу што сам имала тебе и са љубављу која никада неће престати — заувијек те носим у срцу.

Твоја кћерка ЈАДРАНКА и унука СТАША