Отишао је наш отац…

СИМО Душанов ИВАНОВИЋ

29.08.1947. - 02.10.2026.

Када су се ријечи претвориле у тишину, када су дани постали тешки, а живот се свео на борбу за још један тренутак, ми смо биле ту.

Нисмо бројале дане.
Биле смо уз његову постељу, држале га за руку и чувале оно највриједније што човјек може имати — његово достојанство у посљедњим данима.

Послије његовог одласка остају успомене, а наш отац нам је оставио оно најдрагоцјеније — љубав која се не може наслиједити, купити нити одузети.

Јер оно што човјек стварно остави иза себе није оно за шта су се други борили, већ љубав и траг који је оставио у срцима оних који су га искрено вољели.

Тата, почивај мирно.
Ти знаш колико смо биле Твоје.
И то нам је утјеха за цијели живот.

Твоје кћерке, које ће Те вољети док год постоје.
МИЛЕНА и ЈАДРАНКА