Posljednji pozdrav dragom profesoru
SLAVENU FATIĆU
Kad smo čuli da Vas više nema, pomislili smo na stihove:
"Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem."
Ali istina je bolna. Teško se oprostiti od nekoga ko je bio mnogo više od učitelja. Zauvijek ćemo Vas nositi u našim srcima. Srešćemo se jednog dana u nekim drugim klupama a do tad zbogom i zapamtite:
"Blago tome ko dovijek živi imao se rašta i roditi".
HELENA BUBANJA i JELENA KRŠIKAPA