Година дана је одкако си отишао, мој вољени тата

СЛАВКО
Драги тата,
Кажу да вријеме лијечи све, али мене је научило да живим са тугом.
Година дана без тебе, а бол све јача, само се претворила у тиху чежњу и успомене које грлим.
У мислима ти причам све што ми се дешава, као да ћеш ми сваког часа одговорити својим смиреним гласом.
Недостаје ми твој савјет, твоја заштита и твој хумор.
Данас, када ми је тешко, питам се: Што би тата рекао?
И тад знам да си још увјек ту- у мојим мислима и одлукама.
Био си строг али праведан.
Учио си нас да ходамо усправно, да будемо поштени и храбри, да никад не заборавимо ко смо.
Твоја ријеч била је наш путоказ.
Хвала ти за све што си био и што си нам дао.
Кћерка САЊА




