Годину дана је одкако није са нама наш

СЛАВКО
Пролази вријеме али туга за тобом не пролази.
Тешко је слушати тишину умјесто твог гласа, и гледати празнину тако гдје си некад сједио ти. Свака мисао и даље припада теби.
Недостајеш нам у сваком дану, у сваком тренутку, када пожелимо чути твој глас. Недостајеш за савјет, за подршку.
Боли свако окупљање гдје твоје мјесто остаје празно.
Наша унучад често питају гдје је њихов деда и када ће поново доћи.
Тешко је објаснити да си отишао на мјесто одакле се не враћа.
Остала је тишина која боли, празнина која гуши и сузе које крену кад те поменемо.
Ништа није исто као некад.
Супруга ГОРДАНА и син ИГОР




