Sjećanje na Našeg oca, đeda i svekra

SLOBODANA KNEŽEVIĆA

Prošlo je pet godina od kako nijesi više sa nama, a kao da si juče bio tu.
Vrijeme prolazi, ali praznina koju je ostavila tvoja odsutnost nikada se ne popunjava. Svaki dan osjetimo koliko nam nedostaješ – tvoja riječ , tvoj osmjeh, tvoja snaga i tvoja ljubav.
Oče, ponosan sam što sam tvoj sin i što si me učio kako se živi časno i pošteno. Tvoja snaha Ljubica i tvoji unuk Pavle i unuka Anja često govore o tebi-u njihovim srcima zauzimaš posebno mjesto.
Tvoja toplina i ljubav žive u nama, u našim uspomenama i pričama koje prenosimo.
Hvala ti za sve što si nam ostavio – ljubav, primjere i sjećanje koja nikad ne blijede.
Uvijek voljen i nikad zaboravljen.

Tvoj sin BOŠKO, snaha LJUBICA, unuk PAVLE i unuka ANJA

СЛОБОДАН Исаилов КНЕЖЕВИЋ

Већ су двије године прошле од када тебе нема, а бол у мојој души и даље не пролази.
Из дана у дан недостајеш ми све више и више. Тешко је живјети рањене душе.
Вјеровала сам да ме нећеш оставити, да ћемо скупа бити још заједно.
Тешко се навићи на твоје празно мјесто у кући. Почивај у миру драги наш Слободане.

ТВОЈА ПОРОДИЦА