
Вољеном тати,

СЛОБОДАНУ МАРИЋУ
Кажу да човјек умире два пута – једном кад му стане срце, а други пут кад га забораве они који су га вољели. Ти, тата, нећеш умријети никада.
Био си коријен из којег смо израсле и крила којима си нас учио да летимо. Твоје руке су биле наш први дом, а твоје срце наша највећа тврђава.
Хвала ти што си свој живот несебично уткао у наше, што си нас чувао од сваке олује и што си био најпоноснији отац на свијету.
Небо је добило најљепшу душу, а ми рану која никада неће зарасти, али и понос који нико не може да нам одузме.
Чувај нас одозго, као што си нас чувао овдје.
Заувијек твоје,
ЈОВАНА и АНЂЕЛА







