Пола године је од смрти драге мајке

СЛОБОДАНКЕ-БОБЕ ЂУРЂИЋ
Мајко моја,
вријеме тако брзо пролази откад ниси ту, а бол и празнина не пролазе. Највише ми недостаје када дођем кући, а нема твог дочека, твог осмијеха и топлине којом си ме увијек дочекивала и испраћала.
Недостају ми твоја питања: „Како си?“ и „Јеси ли стигао?“, наши разговори, твоји савјети и љубав којом си ме чувала кроз цијели живот.
Била си моја снага, моја сигурност и посебна љубав која се не заборавља. Заувијек ћеш остати моја највољенија и најбоља мајка на цијелом свијету.
Твој син МИЉАН












