Мила наша бако,

СТАНКА ПАВИЋЕВИЋ
Прошла је година, а недостајеш нам као и првог дана.
Често нам паднеш на памет, тихо и изненада.
У нашим си мислима, у нашим срцима, у свему што јесмо и што ће да буде - иако те нема.
Десило се толико тога лијепог, и у тим тренуцима помислимо како би срећа било још већа да си ту да је са нама подијелиш.
Заувијек вас волимо и с поносом се сјећамо тебе и нашег ђеда Вука.
Ваша унучад





