Пола године је од смрти моје супруге

СТОЈАНКЕ ПОПОВИЋ
рођене Јаћимовић
Давно је изречена једна истина да су нам двије ствари свијема исте - Рођење и Смрт, а све оно између а живот се зове, свима различито, на срећу, мада кажу да срећу треба заслужити али ми никада неће бити јасно због чега је ми не заслужисмо.
Ти је на самом крају мало и закачи: нити дуго болова, нити паде коме на терет иако је вјероватно нијеси ни осјетила, а ја остадох да се сјећам сваког десетог у мјесецу и да их сабирам до неког судњег дана кад и ја пођем или дођем на вјечни починак. Онда ће ваљда неки случајни а неки и намјерни пролазници поред наше вјечне куће моћи прочитати оних неколико ријечи на њој написаних и на тренутак се сјетити да смо постојали па нека се на кратко помоле да нам се оне задње " Да нам земља буде лака" остваре.
Почивај у миру.
Супруг ЂУРО





