Дедице,

ВЕСЕЛИН ЗЛАТИЧАНИН
Гледамо твоју звијезду на небу и осјећамо да нас држиш за руку.
Шапнемо ти по коју тајну, коју нико не зна, јер знамо да ћеш је ти сакрити међу звјездицама.
И кад отворимо очи, свијет је исти, али
тебе носимо са собом у сваком малом тренутку.
И знамо, ни сан, ни небо те не могу
одвојити од нас.
Волимо те до неба и назад,
до неба и назад....
Твоји: КАЛИНА, СТРАХИЊА, АЊА и ДАНИЛО








