Деда,

ВЕСЕЛИН ЗЛАТИЧАНИН
И даље мислимо да си ту, да сједиш у својој фотељи и тихо нас посматраш с осмијехом.
Боли што ти више никад нећемо моћи потрчати у загрљај. Али потрчимо ти у мислима, сваки дан.
Можда више не ходамо поред тебе, али твоји кораци и даље воде наше.
Деда, научио си нас да прави људи не причају много — они живе поштено.
Одрашћемо без тебе, али с тобом у себи.
И то је највриједније наслеђе које си могао оставити.
Волимо те, пуно, пуно, пуно....
"до неба и назад и још више!"
Заувијек твоји - твоји мали и велики, твоји поносни, твоји захвални - унуци и унуке:
ДАНИЛО, ОГЊЕН, ИЛИЈА, АНДРЕЈ, ЕНА, КАЛИНА, СТРАХИЊА