Навршава се 40 најтежих дана откад смо последњи пут загрлили нашег драгог

ВЕСКА (Милорада) ОЈДАНИЋА

До тог тренутка нисмо ни били свјесни колико смо јаки…
Ипак, није то ни приближно твојој снази, лавовски си се борио до задњег атома снаге, достојанствено и са осмјехом.
Ниси ти изгубио никакву битку, побио си сва очекивања и прогнозе, а нама оставио тежак, али частан задатак – да наставимо твојим путем.
Није лако, али учили смо од најбољег.
И није ово крај, срешћемо се, некад, опет, на неком љепшем мјесту и надокнадити све што нисмо стигли овдје. До тад – одмори, заслужио си.

Живиш кроз сваки откуцај наших срца.

Заувијек поносни што смо твоји:
ВИКТОРИЈА, ЈОВИЦА, ДРАГИЦА, ЈЕЛЕНА, МАЈА, МАРИНА и ВАСИЛИЈЕ