Poslednji pozdrav bratu Vlaju

VLADIMIRU BOGETIĆU

Vladika moj,
prebrzo si nas napustio i ostavio željne tvog društva, prijateljstva i tvoga poštenja. Uvijek si znao da nas usmijeriš ka pravom putu, učio nas da budemo najbolja verzija sebe, kritikovao naše nestašluke. Ko će sad moj Vlajo da me pita, ”Kumaraa jadan, ništa mi ne pričaš? Jesi kumara duše mi, znam te! Neka Peckalice! Zatrajak!”
Bio si iskreni brat i prijatelj, neko kome sam mogao da vjerujem i da se povjerim.
Hvala ti na svemu brate moj, bili smo oslonac jedno drugom u ovoj tuđini, a sad moramo da nastavimo bez tebe… Ti nam ode moj Vlajo, a mi izgleda zatrajasmo!
Neka ti je vječna slava!

BLAŽO ĐUROVIĆ

Poslednji pozdrav našem dragom bratu

VLADIMIRU BOGETIĆU

Rade moj... tako te tetka zvala, zato si ti za nas oduvijek naš Rade! Iskrenog dječačkog osmijeha i lijepe, dobre duše... Kako napisati ovaj posljednji pozdrav? Kako u par rečenica ožaliti tvoju prekinutu mladost, želje i snove.
Spavaj mirno van svakog zla. Znamo jednu dobru dušu koja će te zagrljajem gore dočekati.

Tvoje sestre od tetke: MAJA, SANJA i NADA

Ponos naš,

VLADIMIR BOGETIĆ

Bio je to dan koji je sve promijenio. Nestali su pozivi, poruke... telefon je zaćutao. Ostala je samo tišina. Milion riječi i suza te neće vratiti. Prestalo je kucati veliko ljudsko srce, utihnuo najljepši glas. Postao si anđeo čuvar tvoje Lepotice i Ružice, naše sreće i tuge. Bićeš ponosan na nas! Trudićemo se da budemo dobri đaci, studenti, ljudi. Faliće nam tvoj zagrljaj, nježnost, razumijevanje. Praznina, biće dovijeka. Volimo te toliko da nam se srce cijepa ovih dana, ali se držimo zajedno, kao što si ti oduvijek želio. Žao nam je što nismo stigle da te još jednom zagrlimo u junu i budemo svi u jednom zagrljaju...
Zauvjek ćemo biti tvoje tri buburice.
Putuj spokojno među anđelima.

Zauvijek ćeš biti u našim srcima, volimo te.

IVANA, STAŠA i MATEA

Последњи поздрав драгом брату

ВЛАДИМИРУ БОГЕТИЋУ

Мој вољени брате, привилегована сам била што сам тебе имала за брата.
Ти си ми био, не само старији брат него брат ослонац, подршка и моја љубав велика! Ово није крај, јер смрт је само пут, живот путник а душа водич. А сви знамо да је твоја душа заиста била посебна. Красила те доброта, љубав, пажња, брижност и истрајност. Својом добротом и шаљивим изразом лица, испунио си моје срце срећом. Неизмјерно ти хвала на томе! Чекај ме негде тамо на бољем и љепшем мјесту, да опет својом вјером, вољом и снагом помјериш све границе. Туга се не мјери ријечима ни временом које пролази, већ празнином која остаје после тебе.

Почивај у миру мој мили брате, вјечна ти слава и на свему Ти хвала!

Твоја сестра ВЛАДАНА

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Сине наш,
Био си нешто посебно, твој топли осмијех и добра душа ће нам вјечно недостајати.
Људи умиру кад их забораве, а ти сине никад нећеш бити заборављен.
Ти си само отишао у други дом, да се твоја душа и мисли одморе.
Сине нисмо те могли сачувати од смрти...али ћемо те сачувати од заборава, јер смрт је јача од живота али не и од љубави према теби.
Боли сине, боли, боли празнина која никад неће бити попуњена.

Нека твоја душа нађе мир и спокој у Царству небеском!

Твоји родитељи,
ТАЊА и БОЖИДАР

VLADIMIR BOGETIĆ

Dragi brate,
Ovo nije oproštaj... ovo je trenutni rastanak, živjet ćeš u nama a i kroz nas. Čast i poštenje su temelji svake istinske veličine, a ti si do tvog zadnjeg daha ostao Veličina!
Teško je živjeti s ranom u duši, vidjeti te svuda a nigdje te ne naći, otišao si nažalost prerano iz mog života, ali nikad nećeš iz mog srca.
Ostavio si mi tvoja dva srca da ih pazim i da izrastu u dobre ljude što je tebe jedino bilo bitno, kakav si i ti bio! A na meni zakletva je bratska, da im budem što je otac bio...

Carstvo ti nebesko momče moj ! 

Tvoj brat BOJAN