Драги брате,

ВЛАДИМИРЕ
Прошла је једна година откако те нема, али бол и празнина остали су исти. Ни вријеме а ни ријечи не могу умањити тугу коју осјећамо због твог одласка. Сваким даном си у нашим мислима и живјећеш у нама и кроз нас.
Био си пун бриге за све нас. Увијек си мислио на породицу, радио си и отишао да створиш бољи живот за своју ђецу и да мени пружиш најљепше што си могао. Та твоја доброта и пожртвованост не могу се заборавити. Недостаје нам твој осмјех, твоја топлина, твој глас, твоја искреност. Ђе год да си био, било је весело, искрено и таквог ћемо те памтити и чувати у нашим срцима и мислима. И ако више не можеш попричати да ми даш савјет или критику као што си увијек знао, твоје ријечи су увијек ту. Знам да си увијек уз мене и уз породицу као анђео чувар.
Заувијек ћеш бити вољен и никад заборављен.
Царство ти небеско, мој момче.
Брат БОЈАН