ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Професореее...
Прошле су двије године откако ниси са нама, а твој одлазак и даље боли једнако као првог дана.
Вријеме пролази, али не брише успомене, нити празнину коју си оставио у нашим срцима.
Данас те се сјећамо са љубављу, поносом и тугом. Причамо о теби, чувамо успомене и носимо те у срцима, гдје ћеш заувијек имати посебно мјесто. Посебно боли што ниси стигао да упознаш нашу Теону. Знамо колико би јој се радовао и колико би те она вољела! Одрастаће уз наше приче о теби, човјеку великог срца којег смо неизмјерно вољели.
Твоја доброта и племенитост оставила је траг који вријеме не може избрисати.
Нека ти Господ подари вјечни мир и спокој, а нама снагу да чувамо успомену на тебе и живимо са љубављу коју си нам пружио.

Волимо те професоре и недостајеш!

ВЛАДАН, ЕЛЕНА и ТЕОНА

Драги мој брате,

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Двије године од кад ниси са нама, брате мој, а и даље боли исто.
Кажу да вријеме доноси мир, али мени је донијело само више тренутака у којима ми недостајеш.
Недостаје ми твој глас, твој осмијех и све оно што смо били једно другом.
Остала је празнина коју нико не може попунити и љубав која никад неће престати.
Живот је наставио даље, али постоји дио мене који ће увијек чекати још један разговор, још један загрљај и још једну прилику да ти кажем колико те Волим.
Много тога се промијенило за ове двије године, али једна ствар је остала иста - недостајање.
Научила сам да живим са тим али никада да прихватим.
Фалиш данас исто као и оног дана када си отишао.

Заувијек ћеш бити мој понос,
моја снага и мој брат.

Твоја сестра ВЛАДАНА

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Нема те, а као да си ту сваки дан.
Не видим те, али те изнутра осјећам, као да стојиш са стране и посматраш, као да и даље тихо дајеш савјет и критике, као да си и даље ту, са нама.
Сад кад те поменем у причама, нема више оне дубоке туге.
Знам да си ту, у близини, да чујеш... и да нас само мудро посматраш.
Али ипак, понекад пукне срце и душа, крену сузе саме, да испричају причу о теби....

Живиш, момче мој!

Брат БОЈАН

Обавјештавамо родбину, кумове, другове и пријатеље да се

ВЛАДИМИРУ Божидара БОГЕТИЋУ

навршава најтужнија и најтежа година дана од када није са нама.
Година искушења и учења како живјети без твог топлог осмјеха и како храбро и достојнаствено наставити даље.
Твојим одласком остала је велика празнина у нашим срцима, али имамо твоје двије љепотице у којима и тебе видимо, и у њима и у нама живиш.

Годишњи помен нашем драгом Владимиру ће се одржати 31.05.2025. године у 9 часова на гробљу Ждребаоник.

С љубављу, поносом и поштовањем,
твоја породица БОГЕТИЋ

Драги брате,

ВЛАДИМИРЕ

Прошла је једна година откако те нема, али бол и празнина остали су исти. Ни вријеме а ни ријечи не могу умањити тугу коју осјећамо због твог одласка. Сваким даном си у нашим мислима и живјећеш у нама и кроз нас.
Био си пун бриге за све нас. Увијек си мислио на породицу, радио си и отишао да створиш бољи живот за своју ђецу и да мени пружиш најљепше што си могао. Та твоја доброта и пожртвованост не могу се заборавити. Недостаје нам твој осмјех, твоја топлина, твој глас, твоја искреност. Ђе год да си био, било је весело, искрено и таквог ћемо те памтити и чувати у нашим срцима и мислима. И ако више не можеш попричати да ми даш савјет или критику као што си увијек знао, твоје ријечи су увијек ту. Знам да си увијек уз мене и уз породицу као анђео чувар.
Заувијек ћеш бити вољен и никад заборављен.
Царство ти небеско, мој момче.

Брат БОЈАН

С љубављу и тугом, сјећање на тебе драги наш

ВЛАДИМИРЕ

Прође година од кад нијеси са нама, али твој осмијех и добра душа заувијек ће остати у нашим срцима.
Свакодневно си дио нас. У нашим си мислима, причама и сваком тренутку који дијелимо.
Почивај у миру.

Твоје ОЉА и ИВАНА

Година дана је од када је отишао, међу анђелима, наш вољени

ВЛАДИМИР

Доброта је била твоја име.
То што физички нијеси ту не значи да не живиш.
Живиш у свакој нашој причи и у најљепшим сјећањима. Дани пролазе, а ти фалиш и болиш све више.

Вјечно ћемо те чувати од заборава.

Тетка БИЉАНА РАДОЊИЋ са породицом

Година је дана душо добра, Чечи мој...

ВЛАДИМИР

Добре душе су вјечне.
Ти живиш, датуми се сахрањују.
И ми смо само сахранили 1. јун.

Воли те твоја тетка НАТАША

Pola godine od kada nas je napustio

VLADIMIR Božidara BOGETIĆ

Ispisao si knjigu svog života, ispunjene stranice tvoje dobrote i plemenitošću.< Tvoj osmjeh sa kojim si mi dolazio sa ponosom ću pamtiti.
Neka tvoja dobra duša počiva među anđelima.
Sa ponosom i tugom čuvaću te u srcu do kraja života.

Tvoj striko MIRKO BOGETIĆ

Danas se navršava pola godine od kad se u vječnost preselio naš ponos

VLADIMIR Božidara BOGETIĆ

Mukla tišina zavladala je našim srcima. Toga dana otišao si tiho...
Vrijeme ne čini ništa da lakše bude, iako svi oko nas se trude da popune prazninu i zacijele rane, ali bol za tobom ne može da prestane.
Želimo sve češće da nam dođeš u san. Da te sretnemo, zagrlimo i ne puštamo više, da ostaneš i ponovo budeš sa nama. Al u zoru nestaje tama, sa njom odlaziš i ti.
Fališ nam u svakom otkucaju srca, svakom treptaju oka, svakoj sekundi života. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.
Do tada, na tebe čuvamo najljepše uspomene!

Sa ponosom te pominjemo tvoje najmilije buburice : IVANA, STAŠA i MATEA

Danas je dan koji smo slavili, tvoj rođendan, a sada smo tužni što nisi sa nama

VLADIMIR Božidara BOGETIĆ

Ostaje nam da vječno žalimo i da tugujemo što više nikada ništa neće biti kao što je bilo.
Ostalo je mnogo naših zajedničkih neostvarenih želja, nedosanjanih snova, neispunjenih planova..... Ništa više neće biti isto.
Nedostaješ za sve što dolazi.
Zauvjek ćeš ostati u našim mislima, vječno u našim srcima!

Neka nam te Anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoje IVANA, STAŠA i MATEA

Rade, danas je tvoj rođendan

VLADIMIR Božidara BOGETIĆ

Vrijeme koje je prošlo nije ublažilo bol i patnju za tobom. Od uspomena na tebe duša pati, srce boli a suze same teku.

Ljubav prema tebi je prevelika, a tuga za tobom vječna.

Tvoj striko MIRKO BOGETIĆ

Danas je tvoj rođendan

VLADIMIR Božidara BOGETIĆ

Nema riječi u koje može da stane bol, tuga i praznina koja je nastala tvojim odlaskom.
Život nestane za tren ali ljubav i uspomene ostaju vječno.
Tvoju dobrotu i poštenje nikada nećemo zaboraviti.

Sa ponosom i tugom čuvaćemo te u srcu.

PORODICA BOGETIĆ

VLATKO

Dragi brate,
teško je prihvatiti surovu istinu da si nas rano napustio.
Ostala je velika praznina koju više niko ne može popuniti. Ostaju tragovi koji se ne brišu, sjećanja koja ne blijede, rane koje ne zarastaju i previše tuge koju vrijeme ne liječi.
Svi znamo da su vrata Raja za tebe otvorena, bezgrešni i veliki čovječe!
Odmaraj u miru Carstva nebeskog, jer ovamo nijesi imao vremena, a ja ću te čuvati od zaborava.

Tvoja sestra VLADANA

Voljeni moj sine,

VLADIMIR

Vrijeme koje prolazi ne donosi zaborav, već ljubav i sjećanje na tebe. Majka se nada da si sada na boljem i ljepšem mjestu, da se tamo smiješiš i da te ništa ne boli. Ostavio si vječnu prazninu u mome srcu. Ponosna na tvoju plemenitu dušu i na sve što si bio, zahvalna za ljubav i podršku koju si mi pružao, čuvat će te majka od zaborava, obećavam ti!
Počivaj u miru, sine moj, neka mi te Anđeli čuvaju, čuvat će te i majka odavde.

Tvoja neutješna majka TANJA

Voljeni moj brate

VLATKO

Najteža godina u mome životu je ova godina, bez poslednje zbogom!
Vrijeme ide, duša boli, ali ne donosi zaborav, već ljubav i sjećanje na tebe. Ponosan sam što sam imao takvog brata!
Tvoju plemenitost i dobrotu čuvaću zauvijek u mome srcu. Neka ti moja ljubav bude vječna molitva i neka ti moje suze ne remete mir.
Počivaj u miru vječne tišine i neka te Anđeli čuvaju, kao što ću te ja čuvati od zaborava.

Tvoj brat BOJAN