
ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ
Нема те, а као да си ту сваки дан.
Не видим те, али те изнутра осјећам, као да стојиш са стране и посматраш, као да и даље тихо дајеш савјет и критике, као да си и даље ту, са нама.
Сад кад те поменем у причама, нема више оне дубоке туге.
Знам да си ту, у близини, да чујеш... и да нас само мудро посматраш.
Али ипак, понекад пукне срце и душа, крену сузе саме, да испричају причу о теби....
Живиш, момче мој!
Брат БОЈАН


























