Драги мој брате,

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ
Двије године од кад ниси са нама, брате мој, а и даље боли исто.
Кажу да вријеме доноси мир, али мени је донијело само више тренутака у којима ми недостајеш.
Недостаје ми твој глас, твој осмијех и све оно што смо били једно другом.
Остала је празнина коју нико не може попунити и љубав која никад неће престати.
Живот је наставио даље, али постоји дио мене који ће увијек чекати још један разговор, још један загрљај и још једну прилику да ти кажем колико те Волим.
Много тога се промијенило за ове двије године, али једна ствар је остала иста - недостајање.
Научила сам да живим са тим али никада да прихватим.
Фалиш данас исто као и оног дана када си отишао.
Заувијек ћеш бити мој понос,
моја снага и мој брат.
Твоја сестра ВЛАДАНА


























