Вољени наш тата,

ЗОРАН Душана ПЕЈОВИЋ

Пролази четрдесет најтужнијих дана у нашим животима, четрдесет болних дана откада нас твој одлазак растави и наша срца испуни тугом и празнином.
Четрдесет дугих дана утјеху ни не наслућују, једино што донекле успијева да нам душе умири је то што знамо да те више ништа не боли, да су твоје страдалне муке минуле и напустиле напаћену душу и тијело.
У тој тешкој и дугој борби за живот, сваки дан је био сурова битка и твоја и наша, у којој нас нада да ћеш ипак изаћи као побједник јер си се борио као лав није напуштала али на крају опака болест те ипак отргну од нас.
Молимо се господу да твојој души подари мир у свом царству а људима који су ти великодушно помагали у болести, у првом реду дивним женама и сјајним професионалцима докторици Снежани Драгаш и сестри Бранки Мудреши са инфективне клинике у Подгорици, исказујемо неизмјерну благодарност.

Твоји: кћерка СВЕТЛАНА, синови АЛЕКСАНДАР и МЛАДЕН