ВЈЕРА КНЕЖЕВИЋ

Данас, на годину дана од упокојења наше вољене мајке, са тихом тугом, али и захвалношћу, сјећамо се њеног живота, њене доброте и љубави коју нам је несебично даривала.

Није више међу нама тијелом,
али је заувијек у нашим срцима, мислима и молитвама.
Свака њена ријеч, осмјех и брига остају да живе у нама и кроз нас.

Молимо се Господу да јој подари Царство небеско, мир вјечни и свјетлост непролазну,
а нама снагу да носимо овај губитак са достојанством и вјером.

Вјечан јој спомен.

Са љубављу и тугом: син СТОЈАН и ћерка ЉУБИЦА

Navršava se 40 tužnih dana od odlaska našeg tate

SLOBODANA ČELEBIĆA

Dušo naše duše, u svakom si treptaju oka i u svakom otkucaju srca.
Otišao si prije nego što je um stigao da prihvati, a srce da se pripremi.
Naučio si nas da se svijet ne ruši kada je teško, ali nas nisi naučio kako da ne boli svaki tren otkako te nema.
Hvala ti za sve što si bio i za sve što smo mi danas.
U našim srcima si zauvijek.

Tvoji: sin ALEKSANDAR – SAŠA, ćerke NATAŠA, BOJANA, JELENA, ALEKSANDRA, SLAĐANA i OLIVERA

Пола године је од смрти моје супруге

СТОЈАНКЕ ПОПОВИЋ

рођене Јаћимовић

Давно је изречена једна истина да су нам двије ствари свијема исте - Рођење и Смрт, а све оно између а живот се зове, свима различито, на срећу, мада кажу да срећу треба заслужити али ми никада неће бити јасно због чега је ми не заслужисмо.
Ти је на самом крају мало и закачи: нити дуго болова, нити паде коме на терет иако је вјероватно нијеси ни осјетила, а ја остадох да се сјећам сваког десетог у мјесецу и да их сабирам до неког судњег дана кад и ја пођем или дођем на вјечни починак. Онда ће ваљда неки случајни а неки и намјерни пролазници поред наше вјечне куће моћи прочитати оних неколико ријечи на њој написаних и на тренутак се сјетити да смо постојали па нека се на кратко помоле да нам се оне задње " Да нам земља буде лака" остваре.

Почивај у миру.

Супруг ЂУРО