Poslednje sačuvane čitulje
PREDAJTE ČITULJE DIREKTNO U POSLOVNICI UMRLI.ME

Crnogorskih serdara bb, zgrada Ljubović Hill Homes, Podgorica
ponedjeljak - subota
7:00 - 21:00
prethodna 24h

Dana 02.11.2026. navršava se pola godine od smrti naše voljene mezimice

MARTINA BURIĆ
MARTINE Velibora BURIĆ

Šest mjeseci prođe od kako su se naši životi zauvijek promijenili, od kako je naše malo mezimče otišlo među anđele.
Imala si samo tri godine, a ostavila si neizmjernu ljubav i tugu koju vrijeme ne liječi.
Tata i mama te vole svakim otkucajem srca, a tvoja braća te čuvaju u svojim najljepšim uspomenama.
Zauvijek ćeš nedostajati svojim roditeljima, braći i cijeloj porodici.
Naše srce zauvijek čuva tvoje ime, a duša te traži u svakom novom danu...

Uža porodica će u nedjelju, 01.11.2026. godine, u 10 časova posjetiti njenu vječnu kuću.

Ožalošćene porodice BURIĆ i PEJOVIĆ

poslato: 12:09

Dragi naš

RAJKO KANKARAŠ
RACO

Vrijeme prolazi, a bol i tuga ostaju i rastu iz dana u dan.
Teško je prihvatiti da više nijesi tu.
Teško je zakucati na tvoja vrata znajući da nas više ne čeka tvoj osmjeh, lijepi glas i topao zagrljaj.
Teško je opisati i objasniti koliko nam fališ, koliko si voljen i koliko smo zahvalni što smo te imali.
Teško je svakodnevno odgovoriti na bezbroj pitanja gdje je đed „Racoman”.
Ali ne brini, nikad te nećemo zaboraviti i, koliko god da je teško, uvijek ćemo sa ponosom o tebi pričati i rado te se sjećati.

BILJANA, KOMNEN, VASILIJE, DANILO i NIKOLINA

poslato: 11:37

Godina prodje a bol za tobom ne prolazi

MILKA MANDIĆ
MILKA MANDIĆ

Kažu da vrijeme ublaži bol, ali mene je naučilo samo kako da živim sa prazninom koju si ostavila.
Nedostaješ mi u svakoj radosti koju nemam s kim da podijelim, u svakoj tuzi kada mi trebaš, u svakom danu kada bih samo poželjela da te zagrlim i kažem ti koliko te volim.
Godina bez tebe nije godina - to je 365 dana u kojima sam te tražila u mislima, u snovima, u uspomenama i u svakom kutku svog srca.
Bila si moja blaga luka, moja snaga i moj dom.
Da mogu još samo jednom da te zagrlim, majko... samo jednom da naslonim glavu na tvoje rame i čujem kako mi kažeš da će sve biti dobro. Ali sada mi ostaje samo da te grlim u mislima, da ti pričam u tišini i da te tražim među zvijezdama.
Najviše boli što više nikada neću moći da ti kažem: „Mama, nedostaješ mi,“
što sam ostala bez osobe kojoj sam uvijek mogla da budem samo kćerka.
Volim te, majko, do posljednjeg mog daha.

Tvoja DANKA

poslato: 9:48

Bako naša,

MILKA MANDIĆ
MILKA MANDIĆ

365 dana razgovaramo s tobom, znaš, ne naglas nego iz srca.
U trenucima kad svijet šuti nebo nam se čini malo bliže.
Ima dana kada te tražimo u vjetru, a onda nas ponekad dotakne iznenada svjetlost i znamo da uvijek nađeš način da nam kažeš da si tu.
Nedostaješ nam mnogo i tiho.
Ostavila si prazninu ali i snagu koju nijesmo znali da imamo. I svaki put kad se nasmiješimo, osjećamo da se smiješiš sa nama odozgo.
Ti si naš anđeo, koji je sa nama u srcu dok dišemo, i koji nas i dalje drži za ruku...čak i sa neba koje nije tako daleko.

Volimo te i čuvamo najljepše uspomene na tebe...

Tvoja unučad: BATO, ANDREJ, BOGDAN i TEODORA

poslato: 9:44

Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

PAVLE ZIVKOVIC
ПАЈА

Четрдесетодневни помен обиљежићемо у кругу породице, у тишини, молитви и сјећању на вољеног супруга, оца и дједа, чији ће лик и љубав заувијек остати у нашим срцима.

С љубављу и тугом,
твоја породица:
РАДМИЛА, ВЕСНА, ТАЊА, САВО, АЦО, АНДЈЕЛА И ДАВОР

poslato: 7:09

PAVLE ZIVKOVIC
ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Четрдесет дана, тата мој, а ја бих и даље дала све да ми се вратиш, макар на један једини тренутак.
Видиш ли ме звијездо моја најсјајнија, како ти је ћерка све тужнија. Видиш ли ране моје док причам са твојим ликом. Чујеш ли крик мог бола, док јеца ћерка твоја. Тата, чујеш ли како те моја душа дозива и како моје срце одбија да прихвати да више никада нећу бити у твом загрљају?
Дала бих све што имам за још један твој поглед, за још једно „ћерко моја“, за још један пољубац у руку.
Ако ме негдје чујеш, молим те, дођи ми макар у сан, јер ми недостајеш на начин који ниједна ријеч не може да опише.
Тата мој, како да научим да живим са овом празнином, када је моје срце заувијек остало тамо гдје си ти?
Воли те твоја Тања, више него што небо може да прими и више него што ријечи икада могу да кажу.

Твоја ћерка ТАЊА

poslato: 7:08

PAVLE ZIVKOVIC
ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Прошло је 40 дана откако нијесам чуо твој глас и осјетио твоју близину, дједе мој. А још увијек ми се чини да си ту, да ћеш се појавити и упутити ми ону твоју топлу ријеч.
Заувијек ћу чувати успомене на тебе, твоју љубав и све тренутке које смо дијелили. Био си и остајеш дио мене, моје срце и моја успомена која никада неће изблиједјети.
Понекад бих пожелио да се вријеме врати, макар на један једини дан, да будем крај тебе и да ти кажем све оно што ријечи никада нијесу успјеле да пренесу.
Највише боли што ћу кроз живот пролазити без тебе, а толико ће тренутака бити у којима ћу пожељети баш тебе поред себе.

Недостајеш ми, дједе мој.

Заувијек твој унук АЦО

poslato: 7:07

PAVLE ZIVKOVIC
ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Дједе мој, 40 дана без тебе, а ниједан дан без сјећања на тебе.
Кажу да унуци личе на своје дједове, а ја бих волио да од тебе наслиједим оно најљепше – твоју доброту, снагу и велико срце. Поносан сам што сам баш ја имао ту част да будем твој унук.
Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мојим мислима и успоменама.
И док год будем живио, носићу дио тебе у себи.
Волим те, мој дједе, и недостајаћеш ми док постојим.

Твој унук ДАВОР

poslato: 7:06

Brate

 NENAD VUJOŠEVIĆ
NENADE

Tri godine je od tvog odlaska, rano moja dok postojim... I dalje te svuda ima, i dalje si dio svake moje misli i svakog kucaja srca. Vrijeme prolazi, ali tuga, praznina i bratska ljubav ostaju vječne. Nedostaješ previše, dragi moj brate. Tvoj prerani odlazak ostavio je neopisivu bol u mojoj duši, a tvoj plemeniti lik i dobrota ostaju moja trajna snaga i vječni ponos. Mi ćemo te čuvati od zaborava kroz najljepše uspomene.
Neka tvoja plemenita duša počiva u vječnom miru Božijem, a ja ću te vječno voljeti i pominjati sa poštovanjem.

Sestra LJILJA i zet PEĐA

poslato: 7:05

Dana 02.11.2026. godine navršava se tri godine od smrti našeg voljenog

 NENAD VUJOŠEVIĆ
NENADA Lazara VUJOŠEVIĆA

Dragi naš tata, 3 godine od tvoje smrti, od kada su se slomila naša srca.
Rana u grudima ostaje i neutješna bol za tvojim odlaskom.
Nedostaješ, neopisivo za sve šta smo prošli bez tebe i šta dolazi.
Poštovaćemo i pamtiti šta si sve činio za nas, da bi danas bili bolji ljudi i odveo nas na pravi put.
Čuvacemo sve lijepe uspomene i živjeti za tvoj ponos i obraz.

Tvoji sinovi LAZAR i LAV

poslato: 7:05

31.10.2026. навршава се 40 од смрти наше вољене

 PERUNIKA – PERSA Radomira LALEVIĆ
ПЕРУНИКЕ - ПЕРСЕ Радомира ЛАЛЕВИЋ

Твоја љубав, твој глас и твој загрљај заувијек ће живјети у нашим срцима.
Вријеме пролази, али туга не нестаје.
Почивај у миру, племенита душо.

Син ВЕСКО, снаха БИЉАНА, унучад ИВАНА и МИЛАН са породицама

poslato: 7:03

prethodni period

Година прође а бол за тобом не пролази

NIKOLINA FILIPOVIĆ
НИНА

Нина, прође година од како нијесмо чули твој глас, видјели твоје лице и осјетили топлину твог загрљаја. Зашто је судбина била тако сурова да нам те узме у твојим најљепшим годинама.
Била си наша старија сестра, дио нашег дјетињства, наше породице и наших живота. Нико и никада неће моћи да заузме твоје мјесто, нити да избрише празнину коју си оставила својим одласком.
Дали би све на свијету да можемо још само једном да те загрлимо, да чујемо твоје „брате” и „сестро” да ти кажемо колико те волимо и колико нам значиш. Да још само једном будемо сви заједно као некад макар на један тренутак.
Кажу да вријеме лијечи све, ал нашу рану не лијечи. Само нас учи да ћутимо док нас душа боли и да се смијемо док у сцу кријемо сузе за тобом за тобом.

Заувијек ћеш бити наша сестра, наша туга, наша љубав и наша непреболна рана.

Волимо те и вољећемо те заувијек
твој брат НИКОЛА и сестра НАЂА

poslato: 30.10.2026.

Болна година дана од смрти наше вољене кћерке

NIKOLINA FILIPOVIĆ
НИНЕ

Ниједан дан без туге, ниједна ноћ без суза, ниједан тренутак без мисли на тебе.
Кажу да вријеме лијечи све ране, али не знају да постоје ране које никада не зарасту. Постоје празнине које нико и ништа не може испунити, а постоји и бол родитеља који остану без свог највећег блага – свог дјетета.
Нина наша, душо наша од како си отишла, ништа више није исто. Кућа је тиша, дани су тужни а срце сваког дана тражи тебе. Недостаје нам твој осмијех, твој глас, твој загрљај и све оно што смо мислили да ћемо још дуго заједно проживјети. Била си и остаћеш дио нас, наша радост, наша срећа и наше дијете које ћемо вољети док год нам срце куца.

Нека те анђели чувају тамо гдје ми више не можемо, а ми ћемо те чувти у својим срцима, у мислима и молитвама, све док се једног дана поново не сретнемо.

Твоји неутјешни РОДИТЕЉИ

poslato: 30.10.2026.

Najmiliji, naš, voljeni, naš

VLADIMIR TURO MARKOVIĆ
VLADIMIR-TURO MARKOVIĆ

Četiri godine su prošle, ali ni nijedan dan bez sjećanja na tebe.
Vrijeme ne može biti lijek za našu bol za tobom, već samo grubi svjedok da nisi među nama i da smo te prerano izgubili.
Živiš u svakoj našoj riječi, uspomeni...
Boli svaki tren bez tebe. Tvoja bezuslovna ljubav, savjeti, snaga, toplina, sve što si nas naučio biće naš vječni kompas.
Učimo se da nastupamo bez tvog osmijeha, zagrljaja, topline, ljubavi koje si nam pružio.
Sjećanje na lijepe trenutke ostaće zauvijek u našim srcima.

Tvoji:
supruga MIRA, ćerke SANJA, SLAĐANA i LJILJA

poslato: 30.10.2026.

Loading new posts...
No more posts