ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Професореее...
Прошле су двије године откако ниси са нама, а твој одлазак и даље боли једнако као првог дана.
Вријеме пролази, али не брише успомене, нити празнину коју си оставио у нашим срцима.
Данас те се сјећамо са љубављу, поносом и тугом. Причамо о теби, чувамо успомене и носимо те у срцима, гдје ћеш заувијек имати посебно мјесто. Посебно боли што ниси стигао да упознаш нашу Теону. Знамо колико би јој се радовао и колико би те она вољела! Одрастаће уз наше приче о теби, човјеку великог срца којег смо неизмјерно вољели.
Твоја доброта и племенитост оставила је траг који вријеме не може избрисати.
Нека ти Господ подари вјечни мир и спокој, а нама снагу да чувамо успомену на тебе и живимо са љубављу коју си нам пружио.

Волимо те професоре и недостајеш!

ВЛАДАН, ЕЛЕНА и ТЕОНА

Драги мој брате,

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Двије године од кад ниси са нама, брате мој, а и даље боли исто.
Кажу да вријеме доноси мир, али мени је донијело само више тренутака у којима ми недостајеш.
Недостаје ми твој глас, твој осмијех и све оно што смо били једно другом.
Остала је празнина коју нико не може попунити и љубав која никад неће престати.
Живот је наставио даље, али постоји дио мене који ће увијек чекати још један разговор, још један загрљај и још једну прилику да ти кажем колико те Волим.
Много тога се промијенило за ове двије године, али једна ствар је остала иста - недостајање.
Научила сам да живим са тим али никада да прихватим.
Фалиш данас исто као и оног дана када си отишао.

Заувијек ћеш бити мој понос,
моја снага и мој брат.

Твоја сестра ВЛАДАНА

ВЛАДИМИР БОГЕТИЋ

Нема те, а као да си ту сваки дан.
Не видим те, али те изнутра осјећам, као да стојиш са стране и посматраш, као да и даље тихо дајеш савјет и критике, као да си и даље ту, са нама.
Сад кад те поменем у причама, нема више оне дубоке туге.
Знам да си ту, у близини, да чујеш... и да нас само мудро посматраш.
Али ипак, понекад пукне срце и душа, крену сузе саме, да испричају причу о теби....

Живиш, момче мој!

Брат БОЈАН

Драги наш сине

ВЛАДИМИРЕ БОГЕТИЋУ

01.06.2024-01.06.2026.

Ево двије године прођоше а успомене навиру све више.
Поносни на твој частан живот који си живио и доброту коју си у себи носио, као и твоје моралне вриједности што си посједовао.
Нека те у тишини вјечног мира чувају анђели, а ми ћемо те кроз најљепше успомене и бескрајну љубав чувати у нашим срцима.

Покој твојој души, а од Бога Царство небеско.

Отац БОЖИДАР и мајка ТАЊА

Trinaest dugih godina živim bez tvog glasa na ovom svijetu tuge

RADUSINOVIĆ LIDIJA

01.06.2013-01.06.2026.

Majko šta da pišem? Nema papira i nema riječi koje mogu opisati moju bol za tvojim preranim odlaskom.
Tu si mila moja u svakom mom uzdahu, u svakoj mojoj suzi, u vazduhu koji dišem. Tu si i tu ćeš ostati dok god ja postojim. Živiš u svakom danu, do nekog novog susreta na nekom drugom mjestu bez bola i tuge. Tebe više nista ne boli, a bol si ostavila meni i ta bol nikad neće proći.
Ne mogu bez tebe, majko moja mila, izdaje me snaga.
Voli te tvoja ćerka.

MILENA NIKEZIĆ

Navršava se 7 godina od smrti naše drage majke i bake

LAZOVIĆ DANKA

Majko, s ponosom te pominjemo, s tugom u srcu živimo i vječno te volimo.

TVOJI NAJMILIJI