Četrdeset dana bez tebe, a tuga ne prolazi. Nedostaješ nam svakim otkucajem srca. Zauvek ćeš živeti u našim mislima, molitvama i ljubavi.

Našoj voljenoj mami i supruzi

JAŠOVIĆ MENDA

40 dana

Kažu da vreme leči, ali nama je svaki dan bez tebe sve teži. Četrdeset dana gledamo u prazninu koju si ostavila i učimo da živimo sa tugom koja nikada neće proći. Nedostaje nam tvoj osmeh koji je lečio sve naše brige, tvoj zagrljaj u kojem smo nalazili mir i tvoja bezuslovna ljubav koja nas je činila porodicom. Jedino što nam niko ne može oduzeti jesu uspomene i ljubav koju si ostavila u nama. Čuvaćemo ih dok god kucaju naša srca i moliti se da te jednog dana ponovo zagrlimo.

Sa večnom ljubavlju i tugom, tvoja deca i suprug!. 🤍

DVIJE GODINE BEZ TEBE

BLAŽO

Premalo je riječi, a previše tuge da ti kažem koliko nedostaješ. Postoje stvari koje vrijeme ne može da izbriše i prijatelji koje smrt ne može da rastavi. Bio si jedinstven u svemu, oslonac u svakom trenutku i najbolji drug kakvog je samo sudbina mogla da mi podari. Bez tebe, mnoga mjesta su prazna, a priče nedorečene. Ipak, ti si i dalje tu, u svakom sjećanju i svakoj priči u kojoj te čuvam od zaborava.

Dok god živim ja, živjeće i sjećanje na tebe.

Tvoj drug: VASILIJE DRAGNIĆ

Dragi naš

BAGULE

Prošle su dvije godine, ali ljubav ne zna za rastanke. Ne postoji ni jedan dan da te ne pomenemo, ne pomislimo na tebe, da ne osjetimo tvoje prisustvo. Nedostaješ nam za sve što dolazi, za sve što smo mislili da ćemo zajedno! Ali znamo da si ipak tu, da svaki naš korak pažljivo pratiš tvojim plavim očima i velikom dušom, da si naš Anđeo čuvar i ne daš nam da pokleknemo. Naš si vječni osmijeh na nebu i snaga na zemlji! Živimo sjećanja na tebe i ponosni smo što si baš ti bio naš.
Nikad zbogom samo pozdrav do sledećeg zagrljaja na nekom ljepšem mjestu, pa da opet čujemo ono tvoje: ”Kad ćete opet doći?”

Tvoji: VELJKO, DRAGICA, MILOŠ, IVANA i SANJA

Био си цијели наш свијет, вољени наш

БЛАЖО

Двије године су прошле, а нема јутра ни вечери да не помислимо на тебе и упутимо ти молитву. Одсутан од наших погледа, али заувијек присутан у нашим срцима и свему што долази. Некада смо имали дом пун живота, твој смијех који је испуњавао кућу и уносио радост, загрљаје који су лијечили. Сада си дио другог свијета, свијета Анђела, који те грле умјесто нас. Данас нас троје ходамо кроз живот носећи једног Анђела у срцу. Покушавамо да најдубљу бол претворимо у љубав која нема границе. Љубав родитеља према дјетету и сестре према брату не познаје крај. Она траје заувијек, јача од времена и растанка.

Твоји: ДРАГАН, ВЕСНА и АНА

Anđele moj,

PAVLE ĐEŠEVIĆ

I na javi i u snu, uvijek smo zajedno. Uvijek si tu uz mene, u svakom mom dahu, u svakoj misli i svakom koraku. Znam da me čuvaš i da me pratiš svakog dana, svakog minuta i svake sekunde.
Prošla je godina, a meni se i dalje čini kao da ćeš svakog trenutka otvoriti vrata, nasmijan i vedar, baš onakav kakav si uvijek bio. Srce i dalje čeka taj trenutak, iako razum zna da su neka čekanja vječna. Znaš ko te čeka i ko će te uvijek čekati. Znaš ko i dalje vjeruje u čuda i ko se nada našem ponovnom susretu, ma kada i ma gdje on bio.
Nedostaješ u svemu- u svakom danu, svakom osmijehu i svakoj tišini. Ljubav koju si ostavio nikada neće nestati, baš kao ni uspomena na tebe. Nosiću te u svom srcu dok dišem, a jednog dana, kada se ponovo sretnemo, znaću da nijedan rastanak nije bio zauvijek.
Volim te, anđele moj.
Zauvijek.

Tvoja sestra PAULA