Dragi deda

RADOJE Ristov PEJOVIĆ

Evo, deda prođe prvi Vaskrs i moj rođendan bez tebe. Teško mi je kad odem kod kuće, nema tebe da me sretneš...
Da mi kažeš "švrćo dedina, pile dedino, kupi dedi ovo, kupi dedi ono snago dedina„ teško je deda kad znam da te vise neću vidjeti i zagrliti. Nismo nazdravili danas za moj rođendan, ali znam da si tamo gdje nema bola.
Na tebe mislim svaki dan i sve mi više nedostaješ.
Počivaj u miru.

Voli te naj više tvoj unuk BOGDAN

Navršava se četrdeset dana od kada si nas napustio dragi oče i svekre, a četiri godine od kada si nas napustila draga majko i svekrvo

NIKOLA BOJANOVIĆ

ANKA BOJANOVIĆ

Bili ste plemeniti, dobri i pošteni ljudi kakvi se rijetko rađaju. Vaš odlazak ostavio je veliku prazninu koju ništa ne može ispuniti. Nedostajete nam svakog dana, u svakoj tišini i svakom sjećanju, nedostajat ćete zauvijek.
S ljubavlju, tugom i ponosom čuvamo uspomenu na vas.

Sin ZORAN snaha ANA i unučad JANKO i JANA

Dve godine bez tebe

BRANISLAVU MIĆUNOVIĆU

Šetam gradom, ali tvoj osmeh tu neću zateći nikada.
Nebo se otvorilo, na dušu se spustilo,
milion pitanja odnekud se stvorilo.
Ova bol kao da korak jača, ispod kamena glas plača,
ova bol ima snagu tišine, u njoj čujem ti ime.
Kao da čujem ti glas iz daljine,
pogled te traži kroz ovaj dim tišine.
I danas je tvoj put posut belim ružama,
da ti osvetle stazu u dalekim visinama.
Suza na mom licu, to je moja rana,
k'o orden, ja je nosim svakog dana.
Suza u oku hoće da progovori,
pada na zemlju, k'o da želi da te pozdravi.
Hrabrima smrt ne uzima ime, već ga čini večnim.
Znam i verujem da si sada sa svojim prijateljem, drugom i bratom Giškom.
Zagrli ga jako, najjače, grli i za mene.
Vaša mala devojčica, vaša mala maza.
Do ponovnog susreta,

Uvek voljen, nikad zaboravljen, Tvoja ANA DIMITRIJEVIĆ

Навршава се 35 година од када нас је напустио мој драги брат

БРАНИСЛАВ-БРАНО Видаков РАДОВИЋ

Посмртни остаци су, по његовој личној жељи, пренесени из Београда у родно село Гостиље Мартинићко, гдје ће вјечно почивати у свом завичају.
С љубављу и тугом чувамо успомену на њега.

Пренос посмртних остатака обавила сестра
ВИНКА Радовић ЗЛАТИЧАНИН са породицом

Pola godine kako pokušavamo shvatiti i prihvatiti... Teška je tišina tvog odsustva, dobrice naša

ZDRAVKO TOMIĆ

Bez tebe ništa više nije isto, a vrijeme ništa nije učinilo da bude bolje. Kao prvog dana, nedostaješ, rane bole... Sve bi dale da si tu kraj nas, da te još malo možemo gledati i sa tobom se radovati životu... Dale bi srca svoja da mogu da kucaju za tvoj život. Dale bi svaki naš uzdah da ti možeš ponovo disati. Dale bi dušu da te makar na tren možemo vratiti, samo da se oprostimo... Samo da ti kažemo koliko nam nedostaješ, koliko si bio voljen...
Spavaj mirno među anđelima, a mi ćemo te ponosno čuvati kao najveće blago, skriveno duboko u srcu. Tamo zaborav ne zalazi.

MAJKA i SESTRA