RADOVILJKA GARA POPOVIĆ

Majčice moja

Sunce moje, srećo, dome i ljubavi moja najveća…
Sedam godina bez tebe, ispunjenih tugom, bolom i nedostajanjem. Najljepši moj zagrljaju, sigurna luko, osloncu i ponosu moj, nedostaješ mi više nego što riječi mogu opisati. Koračam s tobom svakoga dana — tu si, osjećam to uvijek. Najzahvalnija sam što si baš ti moja majka, moja najljepsa životna bajka bila je sa tobom. Sve si mi u životu dala i pružila, nijesam stigla ništa da ti vratim. Hvala ti za svu ljubav, brigu, žrtvu, podršku, snagu, radost, sreću... Bila si i zauvijek ćeš biti moje SVE!
Volim te više od života zvijezdo moja najsjanija.

Tvoja kćerka TIJA

Данас се навршава пет година од како није са нама наш вољени

СЛАВКО КРСТОВИЋ

Пет година је прошло од како ниси са нама, а нема дана да не осјетимо твоје присуство, љубав и снагу коју си нам оставио. Твоја дјеца су пронашла свој пут, постао си деда, био би бескрајно поносан, као што смо ми поносни што смо те имали. Недостајеш нам у сваком важном тренутку, у свакој одлуци и свакој тишини дома. Знамо да си ту, поред нас, да нас чуваш и водиш као некад. Заувијек у нашим срцима, мислима и молитвама.

ТВОЈА ПОРОДИЦА

ČETRDESET DANA od kako nisi sa nama najbolji tata i djeda

GOLUB BULAJIĆ

Prošlo je 40 dana otkako si nam "otišao" a mi se i dalje pitamo i pitaćemo zauvjek da li je sve ovo moglo biti drugačije? 
Nedostaješ nam na način koji je teško pretočiti u riječi. Nedostaje nam ono neizgovoreno „tu sam“ koje smo osjećali samo zato sto si postojao.
Čuvao si nas od kada znamo za sebe.
Danas bih dala sve da mogu još jednom da čujem kako me zoveš MIKE, da sjednem pored tebe, da ti se povjerim, da ti kažem koliko te volim i koliko sam zahvalna što sam imala baš tebe za oca, a moja djeca za djeda.
Ostale su nam uspomene, tvoje riječi, tvoje navike i sve ono što si svojim životom ugradio u nas i ostavio u neprocjenjivo nasleđe a to je da budemo pošteni, čestiti, vrijedni i dobri ljudi.
I zato znam da nijesi otišao potpuno. Živiš i živjećeš u meni, u nama.
Čuvaj nas tata odozgo kao i u životu sto si nas uvjek čuvao.
Počivaj nam mirno.
Ako ljubav može doprijeti tamo gdje si sada, želimo da znaš da te volimo i da to nikada nećemo prestati.

Vole te
tvoja kćerka i unučad ALEKSANDAR, ANASTASIJA i ANDRIJA
Zauvijek u našim srcima

ČETRDESET DANA BEZ TEBE

GOLUB BULAJIĆ

Četrdeset dana je prošlo otkako si nas napustio, a meni se i dalje čini da si samo negdje otišao. Da ćeš se vratiti i da ću te ugledati na našim vratima.
U našoj kući više ništa nije isto. Kuća je tiša, dani su prazniji a ja moram da učim da živim bez tebe.
Nedostaje mi samo da znam da si tu. Nedostaješ mi i onda kada nemam kome ništa da kažem.
Nedostaješ mi u svemu.
Dala bih sve samo da te mogu još jednom vidjeti, makar na tren, da ti kažem koliko mi je žao zbog svega kroz šta si prošao i koliko mi je teško bez tebe.
Počivaj u miru, moj dobri Gośo.

Voliću te dok god dišem.

Tvoja supruga ŚAKA