Седам је година од када није са нама

СТОЈАН Неђељков МАШНИЋ

1932 - 2019.

Корачамо кроз живот усправно и честито како је и твој цијели вијек прошао.
Чувамо успомене на све наше претке, на све што смо чули и научили од тебе.
Остају нам лијепе успомене на твој лик на дане са наше планине, које ћемо са поносом чувати и држати све до чега ти је било стало.

Породица сина ЂОРЂИЈА МАШНИЋА

MIODRAG Grubana VOJINOVIĆ

Četrdeset dana bez tebe, naš voljeni brate...
Četrdeset dana prođe od kad nas napusti iznenada, a svaki dan nam je ispunjen prazninom i neizbrisivom boli. Svaki dan nam počinje sa istom tugom, a završava se sa velikom čeznjom za tobom.
Bio si naše srce, naša snaga, nas ponos... Nedostaje nam tvoj glas, tvoj zagrljaj, tvoj pogled pun dobrote, dobro naše... Uvijek si znao kako da nas nasmiješ, kako da nas posavjetuješ, da nas ohrabriš...
Svako jutro si zvao sestre tvoje, da vidiš šta ti rade, i sad gledamo u telefon i očekujemo poziv od tebe dobroto naša, jer ne možemo prihvatiti da nas više nećeš nazvati, da nas nećeš zagrliti, doći da nas vidiš....
Sada odmaraš pored našeg brata, i naših roditelja.
Vjerujemo da ste opet zajedno, čuvajući nas odozgo.
Mi ćemo ovdje nastaviti da živimo ponosni što smo vas imali. Svaka naša molitva ide prema nebu, suze teku, a naša ljubav prema vama je jača i od smrti.

Zauvijek tvoje neutješne sestre BLAŽA i RADA sa porodicama