Navršavaju se dvije godine otkako si otišla, moja voljena majko

MILANKA ŠĆEKIĆ

Vrijeme prolazi, ali bol i praznina ne prolaze.
Nedostaješ mi u svakom danu, u svakoj tišini u svakoj misli u kojoj bih najradije čula tvoj glas i osjetila tvoju toplinu.
Bila si veliki čovjek-ne po riječima, već po duši. Tvoje srce bilo je ogromno, plemenito i tiho, uvijek spremno da pruži više nego što imaš. U njemu je bilo mjesta za svakoga, za svaku brigu, za svaku tugu-samo za sebe nikad nisi tražila ništa.
Tvoja snaga, dostojanstvo i dobrota ostavili su trag koji se ne briše. Ime ti se izgovara s poštovanjem, a uspomena na tebe nosi toplinu kakvu samo rijetki ljudi ostave iza sebe.
Živiš u mom srcu, u mojim molitvama i u svemu što jesam.

Tvoja ćerka MARIJA

Шест мјесеци од када те нема, од када нема твог осмијеха, твог гласа, твоје топлине

ВОЈИНОВИЋ Љубише ДЕСАНКА

рођена Гојак

Још увијек се надамо да је све сан и да ћеш се однекуд појавити.
Не знамо шта нас тачно дијели и колико си далеко, али знамо да ћеш у нашим срцима живјети вјечно.
Била си тиха, ненаметљива, а свима нама ослонац.
Небо је богатије за једног Анђела, а ми смо заувијек сиромашнији за твој осмијех који је лијечио све.
Хвала ти на свему.

Твоји најмилији: супруг ЉУБИША, кћерке СНЕЖАНА и СЛАЂАНА, унучад КАТАРИНА, ВАСИЛИЈЕ и КСЕНИЈА, зетови ВЕСЕЉКО и НИКОЛА