Poslednje sačuvane čitulje
PREDAJTE ČITULJE DIREKTNO U POSLOVNICI UMRLI.ME

Crnogorskih serdara bb, zgrada Ljubović Hill Homes, Podgorica
ponedjeljak - subota
7:00 - 21:00
prethodni period
ALEKSANDAR-SAŠA IVANOVIĆ
ALEKSANDAR-SAŠA IVANOVIĆ

Evo, naš Sale, prošle su 4 godine otkako te nema, a nama se čini kao da je juče bio dan kada smo te izgubili. Kažu da vrijeme liječi sve, ali neke rane nikada ne zarastu, samo naučiš da živiš s njima.
Nedostaješ nam više nego što riječi mogu opisati, brate moj.
Nedostaju naši razgovori, smijeh, uspomene i oni trenuci koje smo samo mi razumjeli.
Bio si mnogo više od druga – bio si brat kojeg nam život nije dao po krvi, već po srcu.
Teško je prihvatiti da više nismo u mogućnosti da te zagrlimo i kažemo ti koliko nam značiš.
Ali vjerujem da nas negdje odozgo gledaš i da znaš da te nismo zaboravili.
Čuvamo te u srcu, u svakoj uspomeni i u svakoj tišini u kojoj nam najviše nedostaješ.
Godine prolaze, ali tvoje mjesto u našem životu niko nikada neće moći da zauzme.
Počivaj u miru, brate naš, dok se jednog dana ponovo ne sretnemo. Zauvijek ćeš biti dio nas.

Tvoji ALEKSA, BORIS, BRLE, FILIP, MIŚA I VUČKO

poslato: 23.10.2026.

Тужних четрдесет дана без тебе највољенији наш

 ĐORĐE Borisov STANIŠIĆ
ЂОРЂЕ Борисов СТАНИШИЋ

Вјерујемо да си пронашао спокој поред свог брата, нашег Давида. Поносни смо на године проведене са тобом и на успомене које си нам оставио. Туга за вама из дана у дан све је већа као и љубав коју носимо у рањеним срцима. Мирно спавајте, анђели наши.
Обавјештавамо родбину, пријатеље, комшије и кумове да ћемо у недељу 25.10.2026. године у 10 часова посјетити Ђорђеву вјечну кућу на градском гробљу у Мојковцу.

Заувијек рањени тугују: Отац БОРИС, мајка МАРИЈА, баба АНЂА, стриц БОРКО, ђед ВЕЉКО, баба МИЛЕНА, ујак ПЕЂА и тетка СТОЈАНА

poslato: 23.10.2026.

Прерано нас и ти остави, сине наш

 ĐORĐE Stanišić
ЂОРЂЕ

И небо је плакало... Три године носио си у себи бол за својим другим дијелом, за братом са којим си дијелио прве откуцаје живота. Два сина, двије највеће љубави, два дијела наше душе. Како прихватити ову сурову стварност. Гдје год се окренемо успомене на вас су ту. Сад нас те исте успомене истовремено грију и боле јер су све што нам је остало од живота који смо заједно живјели.
Чувајте се на небу онако како сте се вољели на земљи а ми ћемо вас чувати у рањених срцима до последњег даха.
Заувијек вољени, почивајте у миру.

МАМА и ТАТА

poslato: 23.10.2026.

Loading new posts...
No more posts