Majčice moja
DUDA
Godinu je dana otkako nisi tu… Dudice moja najljepša. Tvoja ljubav mi daje snagu da živim dan po dan, dok me ponovo ne zagrlite ti i tajo.
Tvoja kćerka IVANA
poslato: 19.09.2026.
Prođe i 40 dana otkako sam izgubila, nikad prežaljenu, sestru
GARU STANIĆ
Kako koji dan svane, učini mi se normalnim, ponekad pomislim da će mi telefon od tebe zazvoniti.
Onda me tvoja smrt slomi. Ostala sam ti, sestro, željna tvoje topline, ostala sam željna vremena sa tobom.
Sve što sad mogu je da te odavde oplakujem i molim se tvome miru, tome da mi u spokoju odmaraš, i da i ti, ponekad odozgo, vidiš mene, onako kako ja tebe vidim u svemu svaki dan.
Beskrajno te volim i dok dišem voljeću te, kroz mene ćeš, sestro, uvijek biti živa.
Tvoja sestra MAJA
poslato: 19.09.2026.
Navršava se četrdeset tužnih dana od smrti naše drage supruge, majke, svekrve i babe
DANOJLE JAKOVLJEVIĆ
Dani prolaze, a tuga ne jenjava... sjećanje na tvoju dobru dušu, ljubav i nesebičnu posvećenost porodici ostaće zauvijek sa nama.
TVOJA PORODICA
poslato: 19.09.2026.
Навршава се двије године откад нијеси са нама.
РАДОМИР ПРЕНТИЋ
Вријеме које пролази не доноси заборав нити брише тугу.
Не прође ни један једини трен да те се не сјетимо, да не пожелимо твој загрљај и топлу ријеч.
Мјесеци иза нас нијесу олакшали бол, већ су нас научили да живимо са празнином коју си оставио.
Поносни на све што си био, чуваћемо те од заборава, у нашим срцима.
ПОРОДИЦА
poslato: 19.09.2026.
Moja majko,
TANJA PAVIĆEVIĆ
Zauvijek si u mom srcu i mojoj duši.
Tvoja JELENA
poslato: 19.09.2026.
TANJA PAVIĆEVIĆ
Prođe godina bez tebe, tvog glasa i osmijeha, bez onog dočekivanja na kapiji i radovanja kad god se dođe kod tebe. Pamtimo te onakvu kakva si bila, čvrsta poput stijene a istovremeno topla i velikog srca. Gdje god da si, nedostaješ.
Tvoji: MARIJA i MIRKO
poslato: 19.09.2026.
Prošlo je 40 dana od kako nisi sa nama, najmilija i jedina naša
GARA STANIĆ
Dani prolaze i sve su teži bez tebe.
Teško nam je da prihvatimo da te namamo više i da izaberemo riječi da damo odgovore na sva pitanja i zbunjenost naših malih glavica, što te nema i zašto ne dolaziš.
Rekle smo im da si najsjajnija zvijezda na nebu, koja nas gleda i čuva i dalje, samo sa nekog drugog mjesta, a najmanjoj, koju nisi stigla da upoznaš ćemo pričati o tebi, imaćemo o kome i čemu.
Boliš i nedostaješ beskrajno!
Živjećeš u nama dok dišemo!
Volimo te najbolja i najveća naša majko i “baba Gara”!
Počivaj u miru.
Tvoji: MARIJA, MILICA, VELJKO, NIKOLETA, VOJIN, PETRA, DARIJA, VUKAS i LANA
poslato: 19.09.2026.
Godinu dana od smrti mog kuma
SIVORIJA
Uskoro se otvara lovna sezona, a nema tebe i tate da zajedno krenemo u
naše lovačke dane.
Nedostajete u svakom druženju, na svakoj stazi i u svakoj priči koju smo
nekada dijelili. Godina je prošla, ali uspomena ne blijedi.
Sa posebnom tugom i ljubavlju pominjem tebe, moj kume, i mog pokojnog
tatu Slobodana.
Dva lovca, dva dobra čovjeka, koje je povezivala ista ljubav prema
prirodi, lovu i prijateljstvu.
Neka vas tamo negdje ponovo spoji ista lovačka staza.
Počivajte u miru, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.
Od kuma BOĆE
poslato: 19.09.2026.
Voljeni brate
MLADENE
Godina je prošla, preduga i teška.
Otišao si bez pozdrava, bez posljednjeg zagrljaja, ali u srcima našim ti si još tu i bićeš dok postojimo i dišemo.
Vole te: sestra SLAVICA, sestrić BOŠKO i sestrične JOVANA i KRISTINA
poslato: 19.09.2026.
Prošlo je 40 dana, đede
RADIVOJE
Teško je riječima opisati koliko nam nedostaješ. Fale nam naši razgovori i tvoj prepoznatljivi poziv na kafu. Hvala ti za svaki lijepi trenutak.
NIKOLA ĐILAS sa porodicom
poslato: 19.09.2026.
Loading new posts...
No more posts