
6 мјесеци од смрти мог вољеног мужа

ГОРАН - МАКАЗА АНЂЕЛИЋ
Оде мој соколе, јуначе са висина дурмиторских, не дочеках да ми осиједиш под кровом куће наше.
Оста ми огњиште без твојега гласа, врата без корака твојих, а срце празно, ка’ пећина без пламена.
Земља те примила, ал те душа не пушта.
Био си стијена у бури, рука у невољи, ријеч у тишини.
Зна Дурмитор како да чува своје синове, око моје.
Твоја љубав
ДРАГАНА





