ВЕСЕЛИН ЧУРОВИЋ
Вољени наш, најболнија година је за нама и тешко се миримо са тим да те више нема. Твој прерани одлазак нам је задао ударац од кога се никада нећемо у потпуности опоравити. Немоћни смо да изнађемо ријечи које би описале колико си посвећен и честит супруг и отац био. Нијеми смо пред тугом која се провлачи кроз сваки лијеп догађај којем не можемо ваљано да се обрадујемо без тебе. Опет, осјећамо да си ту и то нам даје вјетар у леђа, као што си и ти увијек радио. У свакој мисли си ти, у свакој молитви си ти, у сваком трачку свјетлости. Дио си нас, као што смо и ми били дио тебе, а заједно тврђава. Недостајеш да будемо породица и да заједно идемо само напријед, поносни на сваки твој корак и неизмјерно срећни што си баш ти наш супруг и отац. Фали твоја стаменост и твоја лијепа и мудра ријеч да нас води. Нема твог звонког гласа да нас дочека и оснажи када треба. Можда си стварно на бољем мјесту и можда си тамо потребнији него нама. Ипак се надамо да ћемо се поново срести и опет бити срећна и јака породица, јер то је једино што нам остаје.
Твоји ВЕСНА, АНЂЕЛА, ЈЕЛЕНА и МИЛАН
