РАДМИЛА МИРАНОВИЋ ВЛАХОВИЋ

09.02.1947-24.10.2026.

Последње писмо сестре сестри.

Драга Мика,
тамо гдје си сада отпутовала више нема тешке болести и тешких дана. Твоја уморна душа коначно плови ка обалама вјечног спокоја гдје су те дочекали наша мајка и тата и брат које си толико тражила и дозивала.
Гледала сам те како се тихо и поносно бориш без ријечи и жалбе, а твоја отмјеност у патњи остаје мој најдубљи наклон твојој племенитости. Чувам наше кратке тренутке смијеха када смо пркосиле тузи и успијевале да се насмијемо и ономе што нас боли. У тим тренуцима биле смо поново оне двије сестре које ни небо не може раздвојити.
Хвала ти за љубав коју ни болест, ни заборав нијесу успјели да покидају. Путуј мирно у свјетлост, слободна од свега што те бољело. Ја ћу нашу причу чувати као највећу светињу, све док се поново не сретнемо.

Твоја сестра МИЛЕВА-МИКО са синовима

Драга наша

МИКА

Отишла си тамо гдје бол престаје а душа проналази вјечни мир, иза тебе је остала празнина коју ништа не може испунити али и љубав коју ни смрт не може угасити.
Почивај у миру, драга сестро. Нека те анђели чувају, а наша љубав прати кроз вјечност.
Док живимо живјећеш и ти у нашим срцима све до поновног сусрета у вјечности.

Сестра НАДА ПАВЛОВИЋ са породицом

SAŠA SENIĆ

Neki ljudi ostave trag koji se ne može izmjeriti vremenom koje smo proveli s njima, već mjestom koje su zauzeli u našim životima.

Bio si dio nas,uspomena i svega sto zovemo svojim

Zauvijek ćeš to i ostati...

S ljubavlju i tugom,
Tvoj BABALUU