Последњи поздрав
стрицу и ђеверу

ЈОВАНУ ЂИКАНОВИЋУ

Тамо те чекају твоја вољена, моја стрина Лола и мој тата.
Путуј са анђелима и почивај у миру.
Нека вас поново споји вјечна љубав, а нама остају успомене које никада неће изблиједјети.

Нека ти је лака црна земља и хвала.

Синовац ВАСИЛИЈЕ и снаха ЈАНА

Poslednji pozdrav našoj

BOJANI SEKULIĆ

Ti si otišla na neko bolje mjesto, a u nama je zbog tvog odlaska ostala praznina koju ništa ne može ispuniti i bol koju riječi ne mogu opisati. Ali je ostao i ponos što smo baš takvom kćerkom, sestrom, i tetkom bili blagosloveni i njime blažimo tugu zbog tvog preranog odlaska.

Ovim putem porodica iskazuje zahvalnost ministru zdravlja, direktorima, ljekarima i medicinskom osoblju Opšte bolnice Pljevlja i Kliničkog centra Crne Gore, kao i zahvalnost na podršci i razumijevanju naše borbe i našeg bola kolegama i prijateljima iz Doma za stare Pljevlja, Montenegro Starsa, Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija, škola i predškolskih ustanova Crne Gore.

S posebnim poštovanjem porodica upućuje zahvalnost svim komšijama, kumovima, prijateljima i rodbini koji nas nisu ostavljali bez podrške u prethodnim danima i koji su, lično ili putem telegrama, izrazili saučešće u našem bolu.

Otac PILE, majka RADA, brat DUŠAN, sestra SVETLANA, sestričine NIKOLINA i GORANA i brataničina NIKOLIJA

BOJANA SEKULIĆ

Teto naša,
Uvijek si nam govorila: „Volim vas do neba, pa tamo napravim rupicu i onda još gore…“ Te riječi, nepromijenjene kroz godine, ostajale su upakovane u onaj nježni glas kakav imaju samo najplemenitije duše. Danas, kada si i ti sama tamo gore, dobijaju posebnu težinu. Otišla si na nebo da bismo znale da je ono „još gore“ zapravo beskonačno i da nas odatle čuvaš, kao što si nas čuvala od suza, hladnoće, prijekora i svega lošeg „ovdje dolje“. Hvala ti što smo rasle obasjane tvojom ljubavlju, pažnjom i nježnošću, tako nesebično usmjerenim nama. Rasle smo uz najbolju tetu na svijetu, uz najtoplije riječi i najnježnije zagrljaje. A naša najmlađa Nikica tek će rasti uz priče o svojoj keki Boki. Svakoga dana pita: „A đe je keka Boka?“, a onda pogleda u nebo i razvuče osmijeh kakav imaju samo djeca koja razgovaraju sa anđelima. Mi ćemo joj pričati o tebi i učiti je svemu onome čemu si ti naučila nas i znaće sve o tebi iako si kroz onu rupicu na nebu ti otišla.
Počivaj u miru, teto naša.
Nikada te nećemo zaboraviti.

NINA, GOGA i NIKOLIJA